ПРЕДГОВОР
Откако је Српског рода, није било мудрије, и богомудрије, српске књиге од Охридског пролога Владике Николаја. И зато: ни бесмртније, ни важније српске књиге. И кроза све то: ни корисније, јер је од вечне користи за српског човека и његова обадва живота у обадва света.
Охридски пролог је Српско Еванђеље, вечно Српско Еванђеље. У њему је све што увек треба српској души у обадва света, све што надживљује наше земаљске смрти, све што савлађуеј и умртвљује наше грехе, и страсти. Рој за ројем, свети ројеви благих вести за тебе у васцелом животу твом, који почиње на земљи и продужује се кроза сву вечност у ономе свету. Ето, то је Охридски пролог, то Српско Еванђеље.
Српско Еванђеље? – Да, јер те учи и научи вечној Истини.
Српско Еванђеље? – Да, јер те учи и научи вечној Правди.
Српско Еванђеље? – Да, јер те учи и научи вечној Доброти, вечној Љубави, вечној Мудрости, вечној Лепоти, вечној Радости.
Српско Еванђеље? – Да, јер те учи и научи вечном Животу. Да, јер те учи и научи како се светим тајнама еванђелским и светим врлинама еванђелским савлађује и побеђује: обмана, лаж, среброљубље, гордост, гнев, похота, пакост, злоба, завист, мржња, злоћудност, блуд, лакомство, очајање, неверје, безверје, маловерје, полуверје: једном речју: сваки грех, свака страст, свако зло, свака смрт, сваки ђаво: и тиме – сав пакао земаљски и сва искушења земаљска.
Еванђелист међу Еванђелистима, ето то је свети писац овог Српског Еванђеља. Апостол међу Апостолима, ето то је свети писац овог Српског Еванђеља.
Мученик међу Мученицима, ето то је свети писац овог Српског Еванђеља.
Исповедник међу Исповедницима, ето то је свети писац овог Српско Еванђеља.
Светитељ међу Светитељима, ето то је свети писац овог Српског Еванђеља…
